О СРПСКОМ АДВОКАТСКОМ ДРУШТВУ
Српско адвокатско друштво је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева у областима: друштвеног статуса и положаја адвоката и владавине права у демократском друштву.
Циљеви Удружења су:
- унапређење друштвеног статуса и материјалног положаја адвоката;
- афирмација поштовања принципа адвокатске етике;
- допринос заштити и унапређењу достигнутог нивоа слобода и права човека и грађанина и утемељење свести о нужности
- владавине права у организованој заједници.
Ради остваривања својих циљева Удружење нарочито:
- залаже се за одговарајући друштвени статус и материјални положај адвоката;
- прикупља и обрађује научну и стручну литературу у области права и чини је доступном чланству и јавности;
- организује само или у заједници са другим организацијама стручне и научне скупове, саветовања , семинаре и друге облике образовања у области права и адвокатуре;
Статус члана СРПСКОГ АДВОКАТСКОГ ДРУШТВА стиче се "пријемом" одлуком скупштине Друштва.
Седиште Друштва је у Београду.
СТАТУТ СРПСКОГ АДВОКАТСКОГ ДРУШТВА
Историја Српског адвокатског друштва
Дана 18. јула 2011. године, као реакција на свеколико посрнуће адвокатуре и одговор на аномију професионалне организације адвоката, основано је у Београду професинално удружење адвоката „Српско адвокатско друштво“.
Оснивачи су том приликом усвојили Платформу друштва као скуп идеја водиља и будући стожер удруживања посленика професије која гласи:
• „Часно живети, другога не повредити, свакоме дати оно што му припада“, правна су начела још из Улпијанусовог опуса која пре свих, адвокати морају усвојити.
• Адвокатура је једна од најхуманијих професија.
• Адвокатура је устава дерегулацијама и аномијама у вршењу правде чија је природна мисија борба за право.
• Она је брана од самовоље власти и помаже у заштити и остварењу људских права и слобода.
• Адвокатура је гаранција правичног суђења и зато се Уставом јемчи сваком грађанину и правном лицу.
• Отуда она није делатност, већ служба која у складу са законом обезбеђује остварење универзалног људског и грађанског права, права на правну помоћ, па с тога адвокатура, као и судови и тужилштва, мора постати засебна уставна категорија
.
• Циљ адвокатуре је да се „свакоме додели његово право“. Зато је адвокатура у функцији правде, и њене посленике с правом треба називати праведницима.
• Адвокат није портпарол окривљеног, већ његов стручни помагач чији је циљ да се у примени закона донесе правилна и правична одлука
.
• Адвокатура је делотворна само ако је независна, самостална и стручна.
• Она је независна и самостална ако је лишена сваке државне контроле и старатељства у погледу професионалног рада адвоката.
• Независност адвоката подразумева и његову економску независност. Слобода адвоката у избору метода одбране и заступања и силина његове борбе за право, условљена је његовом потпуном материјалном независношћу. Али брза и велика зарада не сме бити мотив приступања адвокатском реду.
Адвокатура је стручна, ако се њени посленици и по упису у именик свакодневно образују и знање продубљују. „Ненаучен човек треба да учи, а научен човек са задовољством да понавља оно што је научио“.
Правда је мајка права, а суштина правде је у трајној борби за њу. Зато је адвокатура и начин живота.
• Адвокатура је синоним слободе и ослобођења, а не од државе и разних „власника времена“ инструментализована делатност, односно делатност инструменатлизованих делатника.Отуда је она узвишена и часна професија и не може је свако обављати.
Адвокати себе могу називати тим именом, само онолико и у оној мери колико се за правду боре.
• Ауторитет и статус у друшту и сталешкој организацији адвокат стиче знањем, професионализмом и храброшћу да се одоли сваком искушењу и злу, а не саморекламирањем, кортешовањем са влашћу и стварањем мита о себи као свемогућем адвокату.
• Једна дефиниција за уговор професора Михајла Константиновића Mutatis mutandis примењена на адвокатуру би гласила: адвокатура је средишњи позив целог правосуђа и једна од најгипкијих правосудних професија Помоћу ње је могуће извести најразличитије операције и произвести најразноврснија дејства у свим областима права.
• Зато, тај квалитет интелекта професије разлог је више да адвокати не дижу руке од адвокатуре.
• „Напротив, правници, већ по својој вокацији, морају чувати идеју права и правде и када се она нађе у таласима друштвене катаклизме. Јер правници себе могу назвати тим именом, само онолико и у оном степену, колико је право у свом материјалном извору легитимно и у својој примени легално. Изван тога су простори корова и тамо не може бити правника“ (проф.др. Слободан Перовић).
Поред идеја Платформе, приликом оснивања као основни принцип будућег делања друштва установљен је принцип „пријема“ чланова насупрот принципу „учлањења“.
Друштво је до почетка 2014. године спровело бројне активности у циљу остваривања прокламованих циљева, почев од издавања јавних саопштења поводом значајних друштвених догађаја који угрожавају принцип владавине права, преко улагања иницијатива ради побољшања материјалног положаја адвоката, до подношења иницијатива за оцену уставности појединих правосудних закона и других општих аката и организације семинара ради стицања и продубљавања знања из нових правних дисциплина.
Данас је заинтересованост адвоката за пријем у Српско адвокатско друштво велика, при чему друштво не одустаје од основног критеријума пријема и то „да кандидат у средини у којој живи и ради зрачи професионалним ауторитетом“.
